DOOD EN VRIJHEID

EMINA

Sinoc kad se vracah iz topla hamama,
Prodoh pokraj bašce staroga imama.
Kad tamo u bašci, u hladu jasmina
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana.
Pa još kada šece i plecima krece,
Ni hodžin mi zapis više pomoc' nece!

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šce ni da cuje lijepa Emina,
Vec u srebrn ibrik zahvatila vode,
Pa niz bašcu ?ule zaljevati ode.

S grana vjetar puhnu, pa niz pleci puste
Rasplete joj njene pletenice guste.
Zamirisa kosa, k'o zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
Al' meni ne dode lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alcak, što za njome crko'!
(1902)
Aleksa Šanti? (1868-1924)
 

>inhoud